Prehrambena Industrija - Srbija

Glamočić je, tokom razgovora sa direktorom Uprave Živkom Matijevićem i njegovim saradnicima, naglasio da je rad te službe direktno povezan kako sa zdravljem građana, tako i sa zdravljem životinja i bezbednošću hrane, te poručio da će to biti jedan od glavnih prioriteta resora na čijem je čelu.

Ministar je istakao da je ovo samo jedan u nizu sastanaka koji imaju za cilj da Uprava za veterinu postane efikasan i pouzdan servis poljoprivrednicima, privredi i svim građanima, dodavši

da nije zadovoljan dosadašnjim radom te službe.

On je ukazao na poremećaje u proizvodnji svinjskog mesa i potrebu za jačanjem prehrambenog suvereniteta.

Prošle godine smo uvezli više od 500.000 prasadi i preko 50.000 tona mesa. Bolje je da uvozimo prasad, a da ih zatim tovimo u Srbiji, koristeći domaće sirovine, kapacitete i radnu snagu, rekao je on.

Glamočić je podržao pokretanje stručne rasprave u okviru Uprave za veterinu radi razmatranja mogućnosti uvoza prasadi, pre svega iz Danske, odakle se tradicionalno najviše uvozi.

Ministar je podsetio na to da postoje aktivna žarišta slinavke i šapa u Mađarskoj i Slovačkoj, ali i naglasio da odluke moraju biti zasnovane na stručnoj proceni rizika, kao i na praksama drugih zemalja u okruženju.

Lako je sve zabraniti, ali privreda mora da funkcioniše. Država mora da odgovori, kao što smo to učinili u vreme pandemije koronavirusa, poručio je on, dodajući da će među prioritetima biti i jasno označavanje proizvoda animalnog porekla.

Glamočić je ovom prilikom ukazao na slučajeve gde se proizvodi sa palminim uljem lažno predstavljaju kao sir i zatražio da oznake budu jasne i vidljive i da ne dovode potrošače u zabludu.

Građani moraju da znaju šta zaista kupuju – sveži domaći proizvod ili zamrznuto meso iz uvoza. Ne može da se dogodi da u maloprodaji vidimo da piše „sveže mesoˮ ako je to meso poreklom iz inostranstva i staro je sedam ili više dana, poručio je on.

Prema njegovim rečima, ova pitanja će se rešavati u saradnji sa drugim resorima, pre svega Ministarstvom unutrašnje i spoljne  trgovine.

Ministar je istakao da Srbija bez jasnog osnova ne sme zabranjivati uvoz, jer kao značajan izvoznik poljoprivrednih proizvoda mora voditi računa o mogućim recipročnim merama.

Umesto toga, kako je dodao, potrebno je pojačati kontrolu i podići kvalitet uvozne hrane, jer on treba da bude na zadovoljavajućem nivou.

Takođe, Glamočić je zatražio hitno sazivanje sednice kriznog štaba za slinavku i šap, uz dostavljanje detaljnog izveštaja o svim do sada sprovedenim merama, podsetivši na to da je kao savetnik predsednika Republike već uputio pismo na ovu temu.

Prošlo je skoro mesec dana, a ništa nije urađeno. Uprava za veterinu mora da preuzme punu odgovornost, ukazao je ministar, dodajući da su potrebne hitne promene u organizaciji, u procesu izdavanja dozvola za uvoz, kao i u komunikaciji sa privredom i proizvođačima.

Ministar je napomenuo da bez prave, svakodnevne komunikacije nema rezultata jer formalnosti ne doprinose rešavanju problema i dodao da je važno da saradnja na terenu bude živa i stvarna, a ne samo administrativna.